High on Life

– Imam posao za tebe – zove me Vladimir egzaltirano.

– Da li taj posao uključuje neke seksualne aktivnosti?

– Ne. Mislim da i to, u ovom slučaju. Ali to nije najbitnije. Ne mogu da verujem da sam ovo rekao, mora biti da starim. Enivej, ne zbunjuj me, treba mi tvoja pomoć na nekoj priči, ti znaš ono Sacred Geometry, Flower of Life, Golden Ration… o tome kako je sve povezano.

– Interconnected, da.

– Scenario je u pitanju, ali nemoj sad da mi pričaš o tome kako ti ne znaš to da radiš. Radićemo zajedno, samo mi treba tvoj mozak.

– Jedan mozak u sosu, stiže. – It feels good kad on ima ideje koje bi da razvija sa mnom. Nekako sam oduvek i zamišljala takvu vezu.

– A najbolje od svega je što idemo u istraživanje na dve od tvojih omiljenih lokacija. Udahni vazduh, idemo u Kairo na deset dana, potom u Jerusalim.

Oh, is it the sound of history repeating? Umesto da se obradujem, ja sam konsternirana. Kad smo Džin i ja odlučili da zvanično budemo u vezi, otišli smo u Kairo, hteli smo da spojimo sa Jerusalimom i Petrom u Jordanu, ali je bilo nekih problema sa vizama, te smo otišli samo u Kairo i odatle istraživali čitav Egipat, i gore i dole, sve vozovima, bilo je fenomenalno naporno i romantično u isto vreme. Aleksandrija je moj grad, Kairo isto tako, šetam se onim ulicama bez mape i uvek sve znam. Ponašam se kolonijalno, dignute glave i brade i bez kontakta očima. Vrućina je drugačija tamo and I love it. Znam i da se cenjkam i da igram tu igru. Inače sam budistički nasmejana svugde, ali u ovom delu sveta arogantna sam Kleopatra. Ne proročica. Potom je prošlo godina i godina, nakon što smo otišli u Jerusalim i nakon toga se rastali. U stvari više raspali, da bismo se ponovo sastali. Džin je pametan čovek, shvatio je da me, ako želi da probudi najlepše u meni, odvede u Italiju, a honeymoon je trebalo da nam bude Šri Lanka. Ponovo. Road trip kroz Italiju se završio tako što mi je rekao: „Pukao sam na ovom putovanju.“ I gledala sam ga kako mi se raspada pred očima. Ne on, moja iluzija o njemu. Šri Lanku smo otkazali. Ali taj Jerusalim je bio prekretnica. Išli smo zajedno u sve one crkve i, kako nemam strahopoštovanje prema takvim objektima nego samo poštovanje i umetnički doživljaj, prvi put sam ga videla kako zaista ulazi u crkvu u pokušaju da moli za nešto. On je otišao i do Zida plača. Ja ne. Kad se nešto zove Zid plača, ne prilazim. Međutim, tad sam shvatila da mi želimo različite stvari, ja sam htela slobodu, on decu. Oboje smo dobili što smo tražili.

OK, dobro, ovo sa Vladimirom je sigurno neko opet „dopisivanje ili ponovno pisanje istorije“. Opet moram da se vratim negde. Neki nedovršeni posao imam u Kairu sigurno. A i u onom Jerusalimu. And then it hit me. Ali sad znam zašto idem i zašto sam sve vreme levitirala prema tim lokacijama. Barem za Kairo znam, otkriću zašto i Jerusalim. Sve je povezano jedno sa drugim, iako ponekada ne vidimo vezu.

Sacred Geometry jeste objašnjenje kako su kroz naše vreme građeni hramovi, crkve, razni verski objekti. I zašto i dan-danas stoje tu gde jesu. I zašto pristajemo na kolektivnu laž ili hipnozu da su piramide građene pomoću štapa i kanapa, i robova. Ko god je otišao u Gizu i malo se zainteresovao za tematiku, otvorio je sebi nova vrata. Uđete u flower of life. Jednom kad uzmete šestar u ruke i počnete da crtate krugove, koji se samo nadovezuju jedan na drugi i formiraju cvetove, iz svakog cveta nastaje novi krug i novi cvet, i opet novi krug i novi cvet… i tako u beskraj. Nema kraja, sve je početak. Mislim da sam tad tek počela da shvatam kako su naši životi povezani, kako time što umiremo samo menjamo frekvenciju i počinjemo ponovo. I da smrt nije nešto zbog čega treba žaliti i plakati, jer to je trenutak našeg poravnanja, tad sve shvatimo. Alignment. A ne moramo da umremo da bismo bili u poravnjanju, u energiji sveznajućoj i sveosećajnoj. Zato su ljudi koji su znali te tajne i gradili hramove, time prenosili informacije jedni drugima kroz time and space continuum. U nekima od njih se vrlo lako konektuješ sa njihovim frekvencijama, kao da te čekaju. Da, tebe smo čekali, da ti prenesemo sve ovo… ko nema otpora, sve dobije lako.

Kairo predstavlja grlenu čakru sveta. Peta ili grlena čakra povezana je sa sluhom, glasom i istinom. Predstavlja naša vrata duhovnosti i vrlo je važno da se pročisti i aktivira. To je nemoguće ako pre toga niže nisu pročišćene. Aha, you get it, zato smo ovde. Prošli put sam bila ovde zato što nisam znala ko sam i živela u skladu sa tuđim potrebama i željama, potiskivala bes i osećala se uglavnom poniženom i krivom za sve. Kad govorimo istinu, čak i onu kojom se ne ponosimo, mi dovodimo svetlo i isceljenje u ovu čakru. Ovo je naročito teško onima koji su odrasli uz laži, tajne, verbalno nasilje i kriticizam. Ko ima tu sreću da odraste u takvoj porodici, postaje stidljiv i ćutljiv. A govor nije samo prenošenje poruka nego i način povezivanja. Mnogi danas imaju problem sa tiroidnom žlezdom, kao da je neki virus, a u stvari samo istina pokušava da izađe iz vas dok se vi malo opirete. Čudo koliko ljudi ne živi svoju istinu. Jedno govore, drugo rade, treće misle. Mislim da se to zove pakao.

Dok se tako truckamo taksijem, bez amortizera, naravno, ali ulepšanim do maksimuma raznim habibi nakitom za automobile, taksista nam se žali kako ne dolaze turisti, zbog nedovršene revolucije.

– What brings you here? You journalists?

– Ne, mi smo pisci.

– Aaaaa, then you must go Alexandria.

– Već smo. – Ja mu dođem kao neki stringer sa lokalnim stanovništvom, a onda dobijem ideju više i nastavim sa Vladimirom. – Mislim, već sam. A mogli bismo opet, svideće ti se Aleksandrija, taman posle nedelju dana Kaira i stanja kontrolisanog haosa, Aleksandrija ti dođe kao zen bašta Bliskog istoka. Aleksandriju su učinili besmrtnom pisci.

– Man, ako opet počneš o Aleksandrijskom kvartetu, svisnuću.

– Ne, budalo, htela sam da ti kažem da su se tu viđali Kleopatra i Marko Antonije, a naravno divni Lawrence Durrell je iskoristio Aleksandriju da istraži sve naše ljudske želje.

– Ljudske želje su beskrajne, mislim, nemaju kraj. Mi uvek želimo nešto.

– Istina, ljubavi.

Polako smo ulazili u Kairo, grad konstantnog haosa koji ipak funkcioniše i neko ga kontroliše. Oseća se stanje nedovršene revolucije, iako se tamo stanje ne menja stotinama godina. Sleteti na egipatski aerodrom je blagoslov. Izađeš napolje i već te obavije vrućina i sitna prašina koja ti sve vreme posle stoji u grlu. Da, u grlenoj čakri. Tera te da govoriš istinu.

I grad je obavijen peščanom prašinom. Ne znam zašto za New York kažu da je grad koji nikad ne spava, kad je to zapravo Kairo. Samo u Kairu sam mogla u 2 ujutru ili po noći da kupim papuče… u radnji. Make the impossible possible, tamo je sve moguće, tamo spuštaš cenu sa 10 dolara na 1 dolar. Da ne bih izazivala pometnju na ulicama, ovaj put sam spremila marame. Ima da se kamufliram u lokalnu ženu, iako to izaziva napade smeha kod Vladimira. On je prvi put u ovom delu sveta.

– Kao da sam ušao u neki film. Dobro je što smo ovde došli da radimo. Sve deluje tako uzbudljivo. Već sam high on life.

Mogla sam da mu vidim u očima, kako ga je prašina sve više obuzimala, lagano se zaljubljivao u grad. Nije mogao da skine pogled sa panorame grada ni kad smo stigli u stan koji nas je čekao i gde se polako skupljala ekipa, razni umetnici iz celog sveta. Inače bi već zaseo sa njima i raspričao se nadugačko i naširoko, ali grad mu nije davao mira. Stalno se osvrtao prema terasi.

Stan je bio „vlasništvo“ jedne Amerikanke koja drži nešto poput artist residency programa. Dogovarala sam se s njom dva puta već da dođem, međutim svaki čas revolucija i nemiri na trgu. Iako mi je ona pisala da osim policijskog časa sve drugo funkcioniše normalno i da su demonstracije samo u jednom delu. Pa bila sam u Srbiji kad su mediji izveštavali jedno, sejali strah i paniku, a mi pravili zabave tokom bombardovanja. Zbog toga sam još više želela da budem u Kairu. I evo me, i dalje je napeto. Nedovršena revolucija. Sve su revolucije nedovršene. Promena vlasti ništa suštinski ne menja… Sad je manje-više to svima jasno. No ne znamo šta drugo, pa se makar nadamo boljem. Nadamo se u očaju, therefore bude samo još veći očaj.

Revolucija nije ono što će nas promeniti, ne barem ona koju izazivaju razne službe i koja stvara nasilje na ulicama. Nasilje samo stvara još više nasilja. Glasanje je također skretanje pažnje i naša iluzija da će dolazak neke partije ili političara nas promeniti iznutra. No ne ide to tako. Nema boljeg pokazatelja ko je kakav nego kad ljudima daš neograničenu vlast i veliku količinu novca na raspolaganju. Onda vidiš ko je rođeni lider, a ko je jednostavno menadžer. Profit ne može da bude glavni cilj onoga ko se bavi politikom. Tek kada završiš svoju ličnu ekspanziju i postigneš veći deo onoga što si zacrtao u životu, porodicu, posao, napredak, uspeh, sve želje sebi ispuniš, uzdigneš sopstvenu frekvenciju i materijalno i spiritualno, onda možeš da se baviš opštim dobrom za dobrobit zajednice i čovečanstva. Sve dok tvoje dvorište ne bude čisto i ne procveta sve što si zasadio, nemaš pravo da se petljaš u tuđe. To je moje mišljenje. No kako budeš sređivao svoje, nekim čudom, sređivaće se i sva ona oko tebe. Tako to ide. Lider je onaj koji do vrha nosi cveće.

– Here, we believe in faith – kaže mi jedan od naših domaćina.

– Pitam se u šta su verovali oni koji su gradili Piramide u Gizi…

   – Znala sam da započinjem naš workshop i da će to pitanje otvoriti diskusiju za čitavo veče jer svi koji su se skupili ovde imaju svoje mišljenje o tome. Niko ovde nije došao slučajno, svi su se osetili pozvanim.

Mahinalno sam pritisnula recording na telefonu i zadovoljno namignula Vladimiru.

On je i dalje bio u transu, izvukao je fotelju na terasu, izvalio se u nju i zurio u grad.

He was having an affair with the city.

O, da… he was here before, I can feel that.

—————————————–

priča se nalazi u knjizi ONA ZNA, knjiga o zbunjenosti koja to više nije, izdavač Vulkan, prvi put objavljena 2014. Spektakularno završno poglavlje sage o zbunjenosti možete nabaviti u svim dobrim knjižarama ili naručiti preko sajta izdavača Vulkan. Nova mogućnost je Download ebook uz dva klika i PayPal na sajtu www.zanapoliakov.com/shop