Nikada ne razmišljamo o smislu života kada smo zaljubljeni, zar ne? Onda je sasvim logično pitanje zašto nismo zaljubljeni sve vreme. Mora da taj prostor između ima neko značenje. Smisao. Svrhu. Vreme posvećeno nama samima, da nešto otkrijemo možda. Sve što nam se događa u životu ima neku svoju svrhu. Jedan korak vodi ka drugom, ne znaš šta i kuda će te odvesti, ali kad pogledaš unazad, vidiš kako se lepo nadovezalo.

Jedan posao vodio je ka drugom, drugi ka novoj avanturi, treća je već beskrajna sreća. Slično je i sa vezama. Umesto da uživam u statusu nečije žene, više sam se nervirala i iscrpljivala dokazujući i sebi i drugima da sam više od toga. Sad mi je smešno, jer sam iscrpljujući sebe zapravo bila toliko produktivna u tom periodu, evo i ovo ću da radim, i ovo, aha mogu ja i to, svakako, i tri posla, milion projekata, tri seminara, jedna EU diploma, i dve izložbe, paralelno, u isto vreme, sve ja to mogu, mogu i da ustanem u pet da radim jutarnji program i posle da rmbam čitavog dana. Moj planer uvek je bio pun, busy, busy, so busy. U nekom trenutku sam potpuno potrošila sebe, ali i to je samo jedna u nizu stvari koje su morale da se dese. Pa da se malo resetujem. Da upoznam svoje limite i da kroz doing dođem do just being. Pronađem neka nova interesovanja. Ja sam verovatno osoba sa najviše interesovanja u univerzumu. Ali su sva povezana. Nova generacija TEDstera, to vam je moderna verzija prosvetljenja nas digitalnih romantika i pravoslavih budista. U ovom hiperlinkovanom svetu, svako može da sazna bilo šta, anytime. Ima još nas koji su kroz tehnologiju spoznali šta znači ono svi smo mi povezani. Ideje koje su vredne širenja nalaze se na www.ted.com.

Našu malu redakciju jedan povređeni romantik slomljenog srca zove klubom srećnih žena. Uvek te neka krizna situacija natera da budeš više od onoga što ti se činilo da jesi. Stvar izbora, da li da postaneš cinik koji sve prezire ili da otvoriš srce. Budisti kažu da naša srca i moraju da budu slomljena jer je to jedini način da se srce otvori. Razmislite o tome. Otkriti Loving Kindness i Saosećanje is so much more fun. Bolest ili slomljeno srce mogu da nas odvedu do neslućenih prostora, do naših snova.

Šta smo sanjali kad smo bili mali? Šta ćemo biti kad porastemo?

To sam pitala i svog brata kog mi je majka ostavila da se brinem o njemu. Pola života bežim od svoje porodice, a sad se brinem o svima njima. Život je stvarno beskrajno zabavan i prepun neslućenih obrta. Uz brata sam tek mnogo naučila – ako neko ima neki talenat, onda je to nešto što mora da razvija ili se suprotstavlja Bogu, univerzumu, zovite to kako hoćete, ali se suprotstavlja samom sebi u krajnjoj liniji. Ponekad je teško biti svoj i autentičan pod svetlošću reflektora, trendova, tuđih očekivanja i svog zamišljenog dobrog imidža. Ali umesto da razvijam dobar imidž, više mi se svidelo da istražim šta to znači biti dobar čovek. Gde je ono human u human being? Šta je strast, a šta svrha? Može li to sve zajedno a da se i dobro zabavljamo?

Tako što vodite računa o sebi i bavite se svojim unutrašnjim svetom, vi zapravo radite na poboljšanju celokupnog čovečanstva. Svoje porodice, ulice, i grada, i zemlje gde ste rođeni i čitave planete na kojoj živimo. Mi ne možemo da menjamo druge ljude, ali kada promenimo sebe, i svet oko nas se promeni. I ljudi. Budite promena kakvu želite da vidite u svetu. Ako stalno zamišljate kako da prevarite državu, verovatno primećujete nešto. Stalno ste vi ta prevarena osoba. Da li to donosi dobro vašoj porodici? Sasvim sigurno ne.

Ne pravim razliku između privatnog i javnog, niti umem da razdvajam poslovni odnos od privatnog. Sve je jedna osoba i nemam nameru da se delim. Taj sam pakt sklopila sama sa sobom. Nije baš lako kad vam privatno postane javno. No, utešio me je jedan visoki državni službenik: Gore je kad vam javno postane privatno. Ja bih se rado sa vama menjao.

Dođe kod mene jedna novinarka da me snima za svoju emisiju. Kaže, ja sam jedina osoba u njenom imeniku koja nema veze sa politikom. U sebi sam se smejala i bilo mi je žao da je razuveravam jer je to izgovorila kao najveći mogući kompliment. Kao da mi zavidi zbog toga kako sam uspela da stavim sebe u pink bubble i da se štitim od spoljašnjeg sveta. Istina je malo drugačija. Radeći na sebi i menjajući sebe, mi zapravo menjamo svet oko sebe. Jedino tako. Prave promene počinju od nas samih. Tako što preuzmemo odgovornost za sve svoje postupke.

Sva snaga i moć leže u nama.

Ne možemo tek tako da odbacujemo božanski deo u sebi koji nam govori da možemo sve i imamo sve. To se zove vera. Razvedrite se, niste jedina osoba koja se oseća usamljeno, tužno i beznadežno. I to će proći, ako vi želite da prođe. Živeći po sopstvenim vrednostima, postajete pozitivni izvor inspiracije za druge. Nema tu šta da se krije, život nije privatna stvar. Svaki događaj u našim životima ima svoju svrhu. Sebe upoznajemo. Sve što nam se događalo jesu lekcije koje treba da delimo sa drugima.

– Zašto Žana putuje uvek sama? – pita me carinik na granici. – Primetio sam, stalno prelazite granicu sami. Vi ste neka umetnica, je l’ tako?

Ako me vi vidite tako, to sam ja. Jednostavna osoba, nikakav mistik, niti sveštenik, niti veliki filozof, a ipak vrlo je lepo sve primetio. Naši učitelji se pojavljuju u mnogim oblicima.

– Svi smo mi zapravo sami – kaže mi Dragana, yoga instruktorka i lifecoach.

– Ali smo svi i povezani, moram da dodam.

Ako smo svi sami, onda smo svi zajedno u tome.

knjiga Soulfood, sensational uvod u srećniji život, moj ultimativni uber-bestseller prvi put objavljen 2010. godine nalazi se na kioscima širom Srbije po supercool ceni od 299 dinara! Nabavite je svi, svaka kuća u Srbiji da ima po jednu, valjda smo dovoljno bili glupi i neobavešteni da mislimo da nešto drugo treba da se promeni da bi nam bilo bolje, da, da, iz zemlje Gandhija stiže poruka – Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.