Jedna divna doktorka mi prepričava događaje sa svojom kćerkom: Nešto joj ne ide neki predmet najbolje, muči se sa učenjem i nikako joj ne ide a ja joj kažem, ma ništa se ne sekiraj, udaćemo te! – brk mi se nasmejao, taman kad treba, pojavi mi se pravi početak teksta. Bingo.
A onda Lady Gaga: Neke žene provode život jureći za muškarcima, dok druge idu za svojim snovima.
Videla sam mnogo parova, ali mi je retko koji od njih delovao srećno. Ne znam zašto ljudi biraju da žive u tihom očajanju, nikome ne govore ništa, rade stvari zato što to tako treba, da bi preživeli, da bi neko drugi preživeo, kupuju stvari koje vide da drugi imaju, žene se i udaju zato što drugi rade isto to, imaju decu zato što to tako treba a da se nikada ne zapitaju šta je ono što zapravo ja želim?
Nekada su ljudi radili u istoj firmi do kraja svog radnog veka, danas ako ne menjate i ne unapređujete posao jasno vam je da vam mozak napada žabokrečina. Nekada je pismo putovalo mesec dana do drugog kontinenta a danas nam je dovoljan jedan klik. Nekada su brakovi trajali dok nas smrt ne rastavi. Danas jedva da sastave 7 godina, a možda i 3, tek što se rodi dete i malo prohoda, roditelji se više ne vole. Drama kontrolisanja počne i pošto mi sve želimo odmah i sad, brzo se i završi. Ostanemo sa ranama.
Da li bi ljudi mogli biti bolji? – čitam kod duhovito-poetičnog Duška Radovića.
Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva.
Nekada smo živeli u zajednicama i osećali se kao deo zajednice, sad nam jedini oslonac predstavljaju partneri, eventualno prijatelji i društvene mreže poput facebooka. Ljudi nisu otuđeni od drugih ljudi, otuđeni su od sebe. Diskonektovani iako smo svi mi na ovoj planeti povezani. Žale mi se žene kako ne mogu da nađu srodnu dušu, žude za ljubavlju a onda se okrenu i izderu se na zaposlene ili sirotog konobara. You get only what you give. Naše srodne duše su svi ljudi na planeti. Aha, i oni koji vam najviše idu na živce, i oni isto. I oni za koje ne možete da verujete da postoje takve osobe, i oni isto. What you sense in others is inside you. Iskustvo koje imate sa drugima odnosi se na to šta vi izvlačite iz njih.
Postoji teza da je naš savršen partner onaj koji iz nas izvlači ono najbolje ali i ono najgore. Mi danas potpuno nesvesno imamo prevelika očekivanja od partnera. Vrlo često, fokusirani smo samo na ono što nam se ne sviđa. Ako se smatrate nedovoljnim, uvek ćete tražiti nedostatke i u svom partneru. Civilizacija se razvija i spontano evoluira a mi bismo i dalje da zadržimo neke rituale, ali zaboravili smo da svako pleme pre nego što bilo koji član zajednice izabere svog partnera mora nešto da nauči, da lovi ili da kuva, svejedno je, završi neku školu, osposobi se za svet odraslih, osnaži se, nauči neke lekcije. Prođe izvesnu inicijaciju. Kako to danas nemamo, svi smo kvalifikovani za brak i decu, otud i ta prevelika očekivanja. To je ostao taj jedini veliki ritual inicijacije koji nešto značajno menja u našim životima. No, ko se očara, vrlo često se i razočara, Carl Jung je rekao da je prvih 6 meseci svakog odnosa čista projekcija. We don’t see people as they are, we see them as we are. Da biste imali ono što mnogi zovu savršenog para ili onog-onu pravu, prvo vi morate biti savršeni par.
The One se odnosi na vas. Jedan. Pravi. Kompletan.
Kad ste usaglašeni sami sa sobom tada, i samo tada imaćete šta da ponudite nekom drugom. Morate biti dovoljno sebični da biste bili usaglašeni sa sobom pre nego što možete bilo šta da pružite drugome. Sve po redu eat, pray, make love.
A onda share love, share happiness.
Tragajte za skladom unutar sebe i tada će sve za čim tragate naći put do vas.
iz knjige Soulfood, sensational uvod u srećniji život, Vulkan 2010. Zbirka uvodnika iz magazina Sensa dok sam bila glavna i odgovorna urednica.
Photo credits: Jelena Gradimir
location – ostrvo Brač, Croatia.
Leave A Comment