– Ali obrati pažnju šta ćeš da kažeš, moraš da budeš iskrena – pogleda me i kao preteći viljuškom mahne. Kako je ovo postala moja realnost, nisam mogla da se ne zapitam? Na večeri smo, u restoranu na plaži nakon pre podneva na plaži gde sam malo nešto kao došla da pišem a on da čita knjigu no priča je htela da se nastavi u krevetu čitavo posle podne. Hashtag ilovemyjob. Baš umem sebi da priuštim senzualno iskustvo, za sva čula. Umrla sam i ovo je raj.

– Iskrenost te nigde neće odvesti, iako je kao ideja dobra. Samo ponavljamo jednu te istu priču time što verujemo da nešto moraš iskreno da kažeš. ali to nije istina, to je samo tvoja percepcija stvarnosti. Ili tvoje sećanje. Sećanje je kvarljiva roba. ali dobro, hajde da se igramo tih škorpionskih igara…A da pitam ja tebe nešto, would you date yourself, da li bi ti izlazio sa sobom? Meni je to pomoglo da prestanem da igram igre ili da lažuckam. Govorim svoju istinu pa ne moram da pamtim šta sam kome rekla. Da li ja imam vrline koje tražim od drugih, da li sam ja ta prava, whateverthatmeans…

– To je dobro pitanje.

– Ne čini drugome ono što ne želiš da tebi bude učinjeno. I život postane jednostavan, jednostavan i lep. Simplify to amplify.

 

Kako je ovaj predivni mladić postao moja realnost, a taman sam se dogovorila sa sobom da se više nećemo upuštati u avanture sa mladjima od sebe deceniju i više. Išlo mi je dobro i sa svojom generacijom i sa starijima. Ove godine me majka Indija nagradjivala sa takvim zadacima i fenomenalnim osobama, da sam samo mogla svakog jutra da pozdravljam sunce, meditiram i da se zahvaljujem. Dva put su me prosili, zna se da sam overqualified za udaju ali sam se pitala čime ja to uopšte privlačim. Koji deo mene to želi? I married an adventure. Da izadjem iz preteranog razmišljanja, overthinking kills magic, moram da se krećem, pozabavim se sredjivanjem doma svoga, kuvanjem, a najviše mi pomažu moje nove kardio vežbe zvane ecstatic dance. Zabave na neobičnom mestu na otvorenom koje se zove The Source, ispod ogromnog banjan drveta, dj koji je ujedno i svojevrsni šaman pušta muziku – nema pića, narkotika, nema cipela, razgovora, nema telefona, niti slikanja, pa tako do ekstaze. Sad sam se već navikla da odem sama i svi se tamo pojave, mislim, živim u selu na moru, manje više svi se znamo, ali uvek dolaze novi budući stanovnici Arambola. Te večeri se pojavio i on, poreklom egipćanin, živi na američkom kontinentu ali rešen da putuje i radi – još jedan u našem klubu vagabondinga. Pisala sam o tome u prethodnim brojevima ( check na soulfood.rs ili ovde na cyberkuhinji ) Inženjer čovek a ustvari imagineer, trenutno radi sa bitkoinima. Yeah, picture beautiful, zgodan, sexy and smart. Škorpija/Ovan. Znala sam da tu stoji neka priča iste sekunde kad sam ga upoznala. Čak sam i strpljivo sačekala par dana, pitala devojke koje su ga dovele, da li neka želi nešto sa njim pošto su ga prve upoznale, rekle su ne. Ako vi nećete, ja hoću. – gde ja samo nalazim samopouzdanje ne znam ali u ovoj situaciji znam. Obratiti pažnju – ovo je namera, ne želja.

 

I šta udje ( ili izadje) u mene tokom pomračenja, punog meseca i ekstatičnog densa, ne znam ali sam zapravo zavela dečka na plesu, na kraju zabave puštaju neku laganiju arapsku meditativnu muziku i ugase ono malo svetla što ima a ja sam već bila uvijena kao zmija oko njega. I odvela ga kući. Odmah. A došao je sa devojkom. Nekom.

 

– You are so sexy – to u stvari on meni govori, a ja ne mogu da verujem. Može li neko da bude toliko savršeno nesavršen sa osmehom i pogledom od milion dolara, a ima i mozak koji koristi, u tom trenutku, on je the sexiest man alive.

– You know that I am your mirror – počnem ja, a onda se predomislim. – Ma idemo da se tuširamo a onda molim te u horizontalni položaj pa da vidimo šta ćemo…

– Da, da, hajde da se skinemo i legnemo u krevet i videćemo šta će da se desi… – smeje se on. Stvarno si mi to rekla, ne mogu da verujem, već te obožavam. Osmehom obasja čitavu kuću koji ionako ima sve arabian nights dekorativne momente. Ali taj glas njegov, odvede te negde u pustinju, na krstarenje Nilom, van vremena i prostora. Above&Beyond. Znam i taj glas i te oči i tu njegovu kožu.

– Skip the small talk, lets do brain coupling. – pola žena pola wild beast ili kako mi volimo ovde da kažemo fully empowered shakti.

Soundtrack: Above&Beyond – In the past. Eternal. downtempo ambient mix.

 

– I feel like I know you… – progovara on. Njegovo ime je Morning Star, Jutarnja zvezda. ( Transurfing, šum jutarnjih zvezda, Vadim Zeland )- I ova tvoja kuća, it feels like home. Tebe uopšte nije strah da dovedeš kući nekog iz drugog sveta, an arab and a muslim. Izgledam kao svaki terorista na poternicama, duža kovrdžava kosa i brada …

– Nikad do sada nisam nikoga dovela posle plesa, a ti nisi bilo ko. Te etikete koje sebi prepisuješ… onda si ti najzgodniji terorista na planeti. Zavedi, pa vladaj… ah, kad bih još verovala medijima i priči o terorizmu, pa do skoro u svakom holivudskom filmu su Srbi bili neprijatelji broj jedan. Uostalom, tebe sam prepoznala. Mogla bih da ga slušam danima, način na koji sklapa rečenice, postavlja pitanja, priča o sebi, konstruiše šale… ja znam. Well, ona zna, on može.

 

Neka ovo bude one night stand, ja sam zadovoljna. Ali isto tako znam i da me Cairo i Alexandria opet zovu i da ovo nije one night stand. Ali smo ga ponavljali svake večeri ili popodneva. Postoji jedna priča koja me proganja… i taj Cairo. Ali i Aleksandrijska biblioteka u koju se vraćaju sve knjige i sve znanje koje smo izgubili. ali to nisu više knjige, to su ljudi koji nose knjige u sebi, znanje i kodove, svako je došao na ovaj svet sa odredjenim knjigama, naše čelije nose informacije i Alexandrija ga zove. Niko ne može da objasni zašto ali njih 64 se odjednom nadju u tom gradu. 144 potom. Uskoro čitav grad procveta ponovo, biblioteka je obnovljena ali ljudi su knjige, pričaju priče, prenose znanje i Alexandria postaje… well, ne znam još sve delove knjige, zove me Aleksandria. I to je opet grad na moru. How strange?

 

– Moj otac živi u Aleksandriji – priča mi on i naši susreti su protkani neverovatno inteligentnim razgovorima koji se pretvaraju u hot&steamy momente kad se stopimo u jedan kosmički krug. On mi ne uzima energiju, ovog puta sam srela nekog ume da razmenjuje. Prisutan je u svemu što radi. Prati moje disanje i gleda me u oči sve vreme. Having someone so into you, that is ecstatic. “She comes first“ – to je knjiga koju je čitao da bi nešto saznao o ženama. Nije učio iz porno filmova. Nekada sam pisala o love, life and confusion sad vidim da pišem o hrani, seksu i home decoration.

 

– Možda bih mogla da se vidim sa tvojim ocem?
– Ne, odgovara mi sa istim onim osmehom koji te objasja iznutra, I like you so much, onda bih bio ljubomoran.

– Nisi mi stvarno to rekao.

– Radikalna iskrenost, zar ne, that is our thing.

 

Majka Indija mi je ostavila najsladji poklon za kraj sezone, veći deo vremena sam bila severno od sreće. U ekstazi. Bila sam pola žena pola wild beast, mogla sam da ga pojedem, umesto toga, napravila sam nam neku hranu.

– I would like to feed you.

– Kako je moguće da sve što kažeš zvuči tako sexy? – kaže on.

– To se i ja pitam.

Ko je ono beše pričao da će ova godina biti prepuna smeha i seksa, Sanja Perić, astrolog, thank you Jesus. Ali u ovom slučaju Selam alejkum, brother.

 

– Sleeping with the enemy, now? – izraelski prijatelj me pita sutradan na ručku. Smejemo se. Drugarice su mi dodelile the “best cougar award“ ove sezone. Ali ovo nije takmičenje, nije budući rat u najavi, mi smo u stvari sa iste planete.

– Feeding the enemy. Nahrani neprijatelja svoga. Loving the other, ono što je drugačije, svoju senku. Mi znamo da niko ne dolazi ovde slučajno. On se budi. I on je jedan od nas. On je otišao u Bangkok a ja na Bali, nikome se nije odlazilo iz najlepšeg sela na svetu u koje kad jednom dodješ, navučeš se i onda jedva čekaš da se vratiš jer tu nam je svima dom. Na Baliju sam sela u kafe koji se zove Kismet, na arapskom znači sudbina, sinhronicitet a mi znamo šta je kismet. Bilo je zapisano u zvezdama.

 

– Znaš šta znači tvoje ime na arapskom? – piše mi. – Jannah je Raj, Heaven, Bliss. Biti sa tobom je tako lako, kad se ne opirem i kad ne razmišljam previše. Thank you for giving me the sense of home… Ko govori tako na rastanku? Pa jutarnja zvezda.
– I nemoj misliti da se više nikada nećemo videti…

 

Tako sam našla još jedan izgubljeni deo svoje biblioteke.

Nema više potrebe da tragamo, mi smo izvor.

Dont be a seeker, you are the source.

……….
prvi put objavljeno u magazinu Lepota i Zdravlje, maj 2018.
photo credits Farid Madmar, Ashwem beach, Goa, India, 2018.