Richard odlazi. Moja omiljena osoba u Arambolu odlazi. A taman smo se pronašli i taman sam svukla sve nepotrebne lejere prethodnih veza da bih konačno prestala da se opirem. Priznala sam – Yes, I am in love with you. Ti si najlepši muškarac koga sam ikada videla u životu i najlepša osoba koju sam ikada upoznala. Iznenadio se. A onda je i on prestao da se opire. Nakon svega što je prošao boraveći četrnaest meseci u izgnanstvu i teških godina tokom kojih je dao sve što je imao, čak i svoj kompjuter i telefon. Ostale su mu samo knjige. I onda sam se ja pojavila. Out of nothing comes everything.

– You are happiness – rekao mi je dok smo jednom pili kafu nakon što sam mu egzaltirano pričala o svojoj renoviranoj kući i bašti. Nisam mogla da prestanem da ga gledam. Te oči, duša mi se toliko radovala svakom susretu sa njim, kao da vidim starog davno izgubljenog prijatelja. Now that I found you je bila pesma u pozadini. Ne znam koliko je sve ovo trajalo ali svaki dan je bio jakog intenziteta. Ovde se računa Arambol time – dve nedelje sa nekim je kao dve godine. I sad odlazi, vraća se u Evropu pre mene. Svakog dana sam imala potrebu da mu nešto poklonim. Neku smešnu maramu, roze sa crnim kostur glavama i zvezdicama, ne znam nikoga kome bi bolje stajala.

 

„Evo ti malo ove kremice sa lavandom, ako te polomi prebrzi ritam u Vijeni, samo otvoriš poklopac, pomirišeš i smiren si. Evo ti i ovaj moj kristal što ga svugde nosim sa sobom. Celestine, da, da, kao celestinsko proročanstvo, ali je kristal za pisce poput nas, meni je pomogao, a i tebi će. Tako ćeš mi nedostajati ovde. No one to talk to.“

 

– Ali i ti se uskoro vraćaš.

– Znam, ali ipak. Hajde da se sad pozdravimo, a sutra ujutru možda se sretnemo još na jutarnjoj kafi u Dreamlandu, a možda i ne.

– Dobro.

– Možda je bolje da se ne pozdravljamo uopšte.

– Dobro.

 

Od nas zen budista čovek da popizdi, sve nam je dobro. Sutradan ujutru sam shvatila da ne mogu još uvek da ga pustim da odem, te sam otišla u Dreamland café. Nije ga bilo. Neki drugi Austrijanac je seo na njegovo mesto i pričao mi o sebi, gde mu je mesec a gde venera, o njegovom sinu i kako mu nedostaje i kako bi danas da ide u Anjunu na plažu i ako hoću da idem sa njim. I sve to sluša jedan deo mog mozga, a drugi ga uopšte ne čuje jer gledam koliko je sati i nešto mi ne da mira.

 

– Izvini, mislim da moram da budem na nekom drugom mestu danas. Zapravo, moram nekoga da ispratim na aerodrom – i skočim brzo, izletim iz kafea da razmislim kako ću ovo da izvedem. Ok, do aerodroma ima sat vremena vožnje taksijem. Znam da je rekao da ide oko podneva. Hm, a kako bi bilo da ga pronađem nekako i vozim se sa njim. To je makar još sat vremena zajedno u vožnji, plus na aerodromu. Adrian je rekao da će ga ispratiti. Adrian ima telefon. Pošaljem mu poruku „tell that crazy Jesus–looking but not acting like one Austrian that I want to ride with him to the airport.“ Adrian me odmah pozove, smeje se i kaže „ok, it will be as you wish.“ Adrian je čarobnjak i broj 8, kao i ja. On zna da to što kažem će biti tako. I am the law.

 

Možda nije baš romantično ali jeste dramatično.

 

Arthur mi šalje poruku u međuvremenu da se Richard pojavio u Dreamlandu. Zovem Arthura. „Put him on the phone.“ Arthur umire od smeha i kaže mi, oh my god, you are really in love i konačno imam Richarda na telefonu. – Hajde da se vozim sa tobom do aerodroma? Znam da možeš i sam ali zabavnije je udvoje. Nije se bunio nimalo, samo me pitao gde sam i da dolazi po mene kad krene.

 

– Who are you? – pitao me je više puta.

– I am you.

– That is the right answer.

 

Takvi su naši razgovori, pa nije kao da takvu osobu mogu da sretnem svakog dana.

 

– Imam samo ove divne čokoladne kolačiće što obožavamo da jedemo i kokosovu vodu. Nekako mi je sve ovo vreme otišlo a kao da ti nisam dala pravi poklon. Na engleskom present je poklon i sadašnje vreme. I prisutnost.

 

– You are my present – pogleda me značajno i uhvati za ruku.

Indija ima neki čudan običaj da ti upravo na kraju tvog putovanja, pogotovo ako je bio dug i istraživački, kad odustaneš od svega, da najlepši poklon.

 

– U stvari, ti si moj poklon – mislim da se naš vozač taksija na prednjem sedištu topio od miline kao da gleda najbolji bolivudski film čiji je scenario pisala Julie Delphy (Before Sunset, Before Sunrise, Before Midnight). – Pošalji mi što pre to što si napisao. Prevešću ti moje, ti već znaš da si u priči – poljubim ga iako znam da to ovde nije pristojno.

 

– Jesam dobro video da se jedna od tvojih knjiga zove I AM LOVE?

– Da, I am love, there I said it, I meant it, I am here to represent it.

 

– Yes, you are love.

 

Svaki kraj je i novi početak. Kad su ljubavnici odvojeni, ljubav još više cveta čak i ukoliko ste na suprotnim krajevima sveta. Ljubav jeste najlepši poklon, i prisutnost u sadašnjem vremenu. Mi smo svi pokloni jedni drugima jer ovaj život je privilegija. A sve ostale poklončiće imamo u prodavnicama oko nas. Mislim oko vas, za sada, ali i ja uskoro dolazim. Čim završim novu knjigu letim nazad. Ali ko zna gde ću da sletim.

 

Be present.

 

Romantično resetovanje, kolekcija romantičnih priča, izdavač Vulkan, 2016.