Arabika iz regije Mogiana u Brazilu smatra se jednom od najboljih kafa na svetu, a punoća arome ove kafe postiže se nakon branja, tokom perioda sušenja, jer zrna kafe ostaju u dužem kontaktu sa suncem. Ovo nije priča o Brazilu, ne još uvek jer me putovanje u Brazil čeka sledeće godine ali jeste priča o tome kako mi kreiramo svoju budućnost. Ponekad je neko vidi u šoljici kafe. A mnogo verovatnije da ćete je vi kreirati, uz šoljicu kafe. Jer gde vidite sebe, kad se umirite, zatvorite oči i popijete gutljaj kafe? “Sunce. More. Toplo. Bosa.“ – to sam jednom zapisala. Kad god je bila zima u Evropi, sanjala sam o tropskim toplijim predelima, samo da budem bosa. I da ima sunca, neka prži, ne smeta mi. Negde sam u prirodi, zelenilo i plaventilo. Toplo. Pišem na plaži. Bosa.

 

Hoću svoj život nazad – slušala sam vapaje jednog bivšeg muža. Kad promene počnu da se dešavaju, vrlo često se uplašimo i hteli bismo da se vratimo nazad, u svoju udobnu zonu, u poznato i ono što znamo. Medjutim, povratka nema. Niko nije zagazio u istu vodu dvaputa i jedino što je sigurno u našim životima jeste promena. Ili prihvatiš, ili se opireš, svejedno je, promeniće se, ipak. Pogotovo, kad ti se čini da prolaziš kroz pakao, keep walking, samo nastavi da koračaš pravo 🙂

 

 

Inteligencija je naša sposobnost da se prilagodimo promenama. – rekao bi Steven Hawking. Deceniju ranije, i sama sam mislila da je nemoguće napraviti promenu, ali sam uskočila u nju. Pa, kuda me odvede! Nisam baš ni sama verovala da je moguće živeti uvek tamo gde je toplo, biti bosonoga kontesa, te potpuno preskočiti “zimske čarolije“ u Evropi. Evo, već 5 godina se svakog novembra prebacim u toplije krajeve, u Aziju, u svoju kuću u malom ribarskom selu na obali mora.

  

 

A sve je počelo sa kafom… i pitanjem šta ja želim? O tome govori čitav ovaj portal, šta moju dušu veseli. Uz kafu sam zapisivala, u neki svoj notes. Možete početi odmah danas, ne košta vas ništa, bilo ujutru ili preko dana, počnite tako što popijete kafu sami sa sobom. U najboljem društvu.  Kafu ili šta god da pijete ujutru čaj, smoothie, toplu vodu sa limunom, zlatno mleko… šta god, princip je isti. Pitajte svoju dušu šta želi i šta nju veseli, i zapisujte… postoji magija u rečima. Pogotovo kad se zapišu. A onda ćete otkriti da pažljivo birate svoje misli, pažljivije nego odeću, pažljivije nego obuću. Obratite pažnju kuda ide vaša pažnja? Kuda putuju misli kad samo sedite i pijete “kafu“? Da li se osećate dobro sami sa svojim mislima, u sopstvenom društvu? Koje misli vas uzdižu a koje spuštaju, ima li razlike, šta je od toga zapravo “istina“ a šta “mozak se igra sa nama“? O čemu sanjarite? Šta biste još da probate, naučite, iskusite?

Oslušnite pažljivo, duša nam se tiho obraća. Nekad jedva možemo da je čujemo od buke, kako spoljašnje tako unutrašnje. Zapisujte. Dan po dan. A onda, pažljivije birajte.
Ako za sebe birate samo najbolje, čudna stvar počne da se dešava – samo najbolje počnete i da dobijate.

 

  

 

Kad god se sa prolećem vratim u Srbiju, istražujem šta je novo u našim radnjama. Zanima me šta se proizvodi, uvozi, kako raste onaj deo sa “zdravom“ hranom. Ima promena, i to dosta dobrih. Pošto nisam u zemlji pola godine, primetim razlike odmah. I pre nego što su objavili svima, Honduras i Kolumbija, single origin kafe Doncafe su bile u mojoj kući. Oznaka Single Origin označava pojedinačno poreklo, bilo iz jedne zemlje, jedne regije ili sa jedne farme. Single Origin jasno pokazuje da se radi o kafi jedinstvenog geografskog porekla i ta oznaka je veoma važna, jer garantuje da je kafa uzgajana na određenom području, u određenom okruženju, zahvaljujući čemu ima specifične karakteristike, baš takvu aromu (miris i ukus). Jeste, Single Origin jeste neka vrsta pokreta ka boljem i višem kvalitetu kafe. U medjuvremenu sam otkrivala plantaže kafe u Indiji, plantaže kafe u Indoneziji i toliko toga što nisam znala o uzgajanju kafe.
Ni da cvet kafe miriše kao jasmin.

– Ide mi se u Južnu Ameriku, ali ne kao turista nego da budem jedno par meseci, pola godine, u Brazilu i Argentini, posetim Čile, Peru, Honduras, Kolumbiju, Kostariku, Ekvador… i da imam tumača lokalnih običaja. Najbolje upoznaš neku zemlju ako ti neki “lokalac“, neko ko zna i ko već živi tamo, pokazuje. – pričala sam sa svojom prijateljicom, uz kafu, posle ručka, koja se tek vratila sa putovanja po Latinskoj Americi. Bilo je kratko ali slatko. Intenzivno, jer je Latinska Amerika intenzivna, i boje i ukusi i mirisi i ljudi. Sve je tamo intenzivno. I pojačano.

  

Nikada mi se nije svidjala ideja kafe na prazan stomak. Te sam uživanje u kafi prebacila posle ručka u popodnevni termin. Taj moj ritual je nekada moja meditacija i planiranje, tj biranje dobrih misli i destinacija a nekada je više socijalnog karaktera. Pored dobre kafe, važno mi je i društvo. Kvalitet ne kvantitet, biram s kim pijem tu jednu kafu. I kakve priče razmenjujemo. Mnoge od tih priča nalaze se u mojim knjigama. Ili ih čitate ovde… U raznim delovima sveta imaju svoju verziju crne kafe. To vredi istražiti. Da da me vidite u Italiji, bukvalno kao hodočasnik hodam i isprobavam kafu. Indonezija, pak, ima takvo bogatstvo u crnom zlatu koje se zove kafa, gde god da sam probala kafu, bila je fantastična, u to uključujem i Bali kopi, takozvanu običnu njihovu verziju turske kafe ali i Kopi Luwak, koja važi za najbolju kafu na svetu. To je ona kafa što je izvesna mačka pojede pa izbaci, te se onda kao takva prži i pije. Neko ide u Meku i Medinu a ja putevima kafe, pa kuda me kafa odvede. ( priča “Prati trag kafe…“ nalazi se ovde )

…..

U mom malom ribarskom selu na Goi, dobra mesta sa dobrom kafom su retka kao čuda sveta. Do sad sam donosila kafu sa sobom. Pijem je kod kuće. Ili pak izaberem da mi je važnije društvo pa odem u obližnji kafe, koji se zove, gle čuda, The Garden of Dreams. U bašti svojih snova. Bila sam zahvalna, tu gde jesam. Na moru. Toplo je. Bosa sam. Nekada sam sanjarila i molila za stvari i život koji imam danas. U Bašti svojih Snova. Zahvalna sam i za “ne baš tako dobru kafu“ ali ipak “najbolja“ u kraju.

Nastavićeš da piješ tu kafu, iako se ohladila? – pita me moj novi prijatelj Karlo, latinsko- američkog porekla. – Mi ne pijemo hladnu kafu.

Intenzivno je sve kod njih, rekoh već.

 

Par meseci kasnije, sedim sa tim istim prijateljem Karlom u Istri. Pijemo Doncafe Single Origin Brazil kafu koju smo kupili pred odlazak iz Srbije u finim Maxi radnjama. On mi priča kako će me rado ugostiti u svojim domovima u Brazilu i Argentini sledeće godine i biti moj vodič i domaćin kroz ove zemlje, baš kao što sam mu ja pokazivala Srbiju i Hrvatsku.

Dobro si društvo na putovanjima, snalaziš se svugde, svi vole da ti pomognu i da te obraduju. Što je još neverovatnije, imaš prijatelje gde god da se nadjemo. Ako i nije dobro, ti napraviš da bude dobro. Nemoguće učiniš mogućim. – kaže. Svaki gutljaj ove kafe vodio nas je u egzotične predele Brazila, u Mogiana regiju, jedno od najpoznatijih područja za uzgajanje kafe. Arabika iz regije Mogiana u Brazilu smatra se jednom od najboljih kafa na svetu, a punoća arome ove kafe postiže se nakon branja, tokom perioda sušenja, jer zrna kafe ostaju u dužem kontaktu sa suncem. Jer, Brazil je zemlja sunca, fudbala i fantastičnih plaža.

Kako sam mogla da znam da će se uopšte pojaviti takva mogućnost? Nisam, ali nisam tražila svoj život nazad, nisam čak ni pomno planirala, zapisala sam u svoj notes šta bih volela da vidim, da naučim i koja iskustva da imam. Htela sam da vidim sva stara i nova čuda sveta, makar i ona koja nisu zvanično proglašena. Do sada  već jesam doživela ili preživela mnoga od njih ali statua Hrista Spasitelja u Riju, Machu Pitchu, Peru, Čičen Ica u Meksiku, i taman kad sam blizu Lime ili Santiago de Chile, tu su i Uskršnja ostrva… one ogromne statue glava što vire iz zemlje, gde sve mene mašta odvede. I što je najvažnije, opustila sam se. Bila sam zahvalna tu gde jesam. Dala sebi vremena, da nekad samo uživam u šoljici najbolje kafe. Ili u najboljem društvu. Onda je i to “ili“ nestalo.

Život jeste prekratak za lošu kafu, loše društvo ali i loše misli.

Ponekada, najproduktivija stvar koju možemo da uradimo damo sebi dozvolu za najbolje, uradimo najbolje, mislimo najbolje, poželimo najbolje, i … da se opustimo. Najbolje. I tako kad prestanemo da se opiremo, onda sve i krene, na bolje.

….

napisala, putovala, istraživala i isprobavala Žana Poliakov
photo credits Maja Vujić za soulfood.rs, Carlo Aramburu i ŽP