Ti si i dalje tako divno detinjasta i naivna – kaže mi jedan moj bivši dečko. Nismo se dugo videli. Ja sam jedna od onih koja je mislila da partner treba da vam bude i najbolji prijatelj. Sa tim dečkom me je upoznao jedan dugogodišnji ljubavnik, onda me taj dečko upoznao sa mojim bivšim mužem, a onda i bivši muž sa sadašnjom, pa nazovimo ga poetičnom inspiracijom, u nedostatku čarobnijih izraza. Reklo bi se sa ove distance da svaki put izneverim svog prijatelja tako što odem sa drugim. Ali to je taj zanimljivi krug. Ljudi se pronađu u nekom trenutku, rastu zajedno i dok imaju šta da razmene traju. Posle, potpuno logično, naiđe neka nova energija. Dakle, ja razumem Pikasa. Slobodno se smejte, daleko od toga da sam savršena partnerka a bogami i prijateljica.
Često čujem i da sam nerazumna i nerealna, ali se setim finog čoveka George Bernard Shawa: Razumni ljudi prilagođavaju se svetu, nerazumni istrajavaju u pokušaju da prilagode svet sebi. Stoga, celokupni napredak zavisi od nerazumnih ljudi.
Pa se ne uznemiravam mnogo…
Kad smo počeli da radimo Sensu, izgledalo je da su svi poslovi koje sam radila bili uvertira ili sondiranje terena za ovaj. Neko bi rekao slučajnost, ali mi već znamo da se to zove sinhronicitet, zar ne? Sve ljude koje sam upoznala do tada na različitim stranama sveta, seminarima ili predavanjima, mogla sam da angažujem. Uopšte mi nije bilo važno da li imamo kilometražu u druženju. Stvarno sam blagoslovena jer sam okružena pametnim, kreativnim, sposobnim i zabavnim istomišljenicima a da sa njima nisam provela možda ni jedan dan u školskoj klupi, osim u Sensa Školi Života. Slično mislimo i slično stvaramo. Sličan se uvek sličnome obraduje. Zanimljivo je da ljudima sa strane mi delujemo kao neverovatno bliski prijateljski skup, da su me skoro optužili da angažujem samo svoje prijatelje. Zvučalo je kao optužba za nepotizam. Međutim, ovo je savršen koncept, otvoren za fotografe, pisce, novinare, dizajnere ali i yoga instruktore, životne trenere, psihoterapeute, umetnike, inovatore, profesore, istraživače… sve ljude otvorenog uma i srca koji se ne takmiče sa drugima nego samo sa sobom. Sami postavljaju svoje standarde i na kraju svake godine mogu da kažu: ja sam bolji sada nego što sam bio nekada.
To je sve.
Compete will not make you complete.
Nije važno da li sam bolja od drugih, nego da li sam bolja sada nego što sam bila nekada. Nije toliko važno šta drugi misle o vama. Jedino je važno šta vi mislite o sebi.
Danas mislim da je najbitnije da prvo sam sebi budeš najbolji prijatelj. Kad ste sami sebi najbolji prijatelj, onda ste i sa svim drugim povezani, ne delite ljude na one koji dele vaše mišljenje ili su protiv vas. Niko nije protiv vas. Ni vaš šef, ni partner, ni bivši prijatelji, ni gradske vlasti, ni saobraćaj, ni državne strukture. To se vaš um malo igra sa vama.
Što me podsetilo na deo iz knjige A Course in Miracles: If you knew who walked beside you on this way which you have chosen, fear would be impossible. Da ste samo znali ko je u svim vašim teškim trenucima hodao pored vas, nikada više ne biste osećali strah.
Ljudi se ne pojavljuju tek tako u našim životima. Nisu vam svi prijatelji? A zašto ne bi bili? Meni su svi ljudi potencijalni prijatelji. I sve one hiljade koje se nalaze na Facebook stranici. Čak i kad me neko razočara tako što ide sa mnom svakog dana na ručak a onda mi i ne kaže da je venčani kum mog bivšeg muža. Smehotresno, znam, koliko smo svi povezani, koliko god da izbegavaš, bivši se uvek nekako nađu u vašem okruženju. Ali, lepše je živeti sa idejom da se iza svakog ponašanja krije neka dobra namera. Neko vas je lagao i prevario, pa dobro, to me neće pokolebati, takvo ponašanje mnogo više govori o njemu nego o meni. Ja i dalje imam poverenja u ljude.
Kad vodite tim bitno je da verujete u druge ljude (i u sebe) i onda kad niko drugi ne veruje. Ljudi se menjaju kad vidite samo ono najbolje u njima.
Dajte da biste dobili. Pomognu ti ljudi od kojih se najmanje nadaš i koje, makar u ovom životu, najmanje poznaješ. Izmaknu se oni sa kojima si mnogo zajedničkih obroka podelio. Zahvalnost retko dolazi od onoga za koga ste nešto učinili. I ne očekujte to. Dođe sa potpuno neke druge strane. Odakle možda nikada ne biste očekivali.
Ne gradite zidove oko sebe, nego mostove. Život će vas uvek odvesti do nečeg boljeg.
People are lonely because they build walls instead of bridges.
Svaki čovek koga upoznate zna bar jednu stvar koju vi ne znate, ne dopustite mu da ode dok to ne naučite od njega. Sigurno dnevno upoznam makar jednu novu osobu. Znate, ja kao da vas poznajem – obično mi kažu ljudi koji vole Sensu ili su pratili bilo šta što sam radila. Naravno da me poznajete. Ili me, zapravo, samo prepoznajete. Ja sam deo svih vas… onaj detinjasti, naivni i onaj koji veruje da su mu svi prijatelji.
P.S. za Deda Mraza: Svakako sam bolja sada nego što sam bila nekada.
iz knjige Soulfood, sensational uvod u srećniji život, Vulkan 2010. Zbirka uvodnika iz magazina Sensa koje sam pisala dok sam bila glavna i odgovorna urednica.
Photo credits: Jelena Gradimir
lokacija – kod mene na ranchu 🙂
Leave A Comment