– Zašto ne mogu da pišem sad kad sam toliko uzbuđena što dolaziš? Posle onog this love story deserves a happy ending ne znam šta da napišem? – žalim se Vladimiru preko telefona dok on vozi autoputem Beograd – Zagreb sa planom da nastavi prema Splitu. Sa beogradskim tablicama. What the heck, kad sam mogla ja, može i on. Uostalom, neko mora da sruši već jednom famu da beogradske tablice nisu dobrodošle u najlepši deo Mediterana zvani Srednja Dalmacija. Dosta više života u prošlosti i sadašnjosti u strahu. Prema nekim teorijama uskoro će kraj sveta as we know it, a mi još uvek živimo u prošlosti. Ne znamo ni da li će uskoro biti ikoga od nas, sve što zaista imamo je ovo vreme sada. Ne bih da vas plašim, tu su razne teorije o vremenskom ubrzanju, o prelasku na viši nivo svesti, čoveku svetlosti koji je razvio integritet, etiku i intuiciju kao vrhovne vrednosti, ali pak i o kataklizmama, tektonskim poremećajima jer nam zemlja uzvraća. Toliki je pritisak u vazduhu i među ljudima, te svi priželjkuju kraj. Da bismo počeli iznova. Clear start. 

– Šta je sad ovo, toliko sam uživela u ulogu istraživača romantičara da bez drame i tragedije nisam produktivna? 

– Daću ti ja dramu, čekaj samo da stignem. Pušim, pijem i dlakav sam, ukratko muškarac kakav tebi treba. – Jest, baš sam našla komičara ravnog sebi. Za razliku od mene, on se ne isključuje, čini mi se ni kad spava ni dok vozi. Njegov mozak radi na 2.600 obrtaja. Nikad nisam srela osobu koja tako brzo misli. Šta misli, to i izgovara, bez bufferinga. Pri tom je nestvarno zgodan. I visok. I lep. Sa naglašenim obrvama. Visoko čelo. I ona posebna, skoro endemska sorta muškaraca za koje mislite da ne postoje – snažan i nežan, u isto vreme. Jedno drugom defragmentišemo vreme.

Oh, my God, on još nije ni stigao a ja sam potpuno zaljubljena. Ne u čoveka, nego u sopstvenu ideju o njemu. A sve znam, svaki odnos počinje kao iluzija… i eto mog unutrašnjeg dijaloga: Pripisaćeš mu osobine koje nema, kao i svim svojim likovima. Napravićeš od njega superheroja. On će i sam pomisliti da to jeste, jer zaboga, ti tako umeš da uzdigneš ljude i uneseš svetlo u svačiji život. Potom i opservacija Veda astrologa kad pogleda u moje zvezde: Ti imaš jasnu sliku šta želiš i ko može da bude pored tebe. On mora da bude genijalna osoba sa visokim ciljevima. Lavovska snaga sa izvesnom dozom kreativnosti i spiritualnosti, u suprotnom među vama neće biti razumevanja. Znate kako su Indijci tradicionalisti i veruju da je brak sveto ujedinjenje. E, mene su oslobodili “slobodan duh, spiritualni vladar, nemaš kuću braka jer tebi i ne treba. Ti si ljubav i biće radosti. Čitav ovaj period dat ti je da upoznaš i razumeš sebe, onda će te i drugi razumeti.” 

Oduvek se pitamo šta je uzrok završetku sjaja i euforije ljubavi, zašto se odjednom pretvara u sukob? Celestinsko proročanstvo ima odgovor. To je rezultat načina na koji teče energija između određenih osoba. Kad se pojavi ljubav, dve osobe daju jedna drugoj energiju nesvesno i obe se osećaju bodro i uzvišeno. To ushićenje nazivamo zaljubljenošću. 

– Ma šta si se prestravila, sve ovo je vrlo zabavno. Između realnosti i fikcije, nešto između. I ja koji dobrovoljno ulazim u priču kao u nekakav bizarni reality show gde ne postoji nikakav ni Veliki Brat, niti pravila. Nema ni kontrole, sve je slobodan pad, a ti sigurno imaš neku teoriju o tome kakav bi ja čovek (čitaj: umetnik) bio ukoliko se ne suočavam sa svojim strahovima svakodnevno. What man is a man who does not make the world better?

Moramo se suočiti s vlastitim načinom i običajem na koji kontrolišemo druge ljude. Naš postupak kontrolisanja drugih je nešto što smo naučili u detinjstvu da bismo privukli pažnju i energiju i tu zapeli. To je naša nesvesna drama kontrole. Prvi korak je osvešćivanje naše lične drame. Ništa se ne može nastaviti dok ne pogledamo sami sebe i ne otkrijemo što radimo kako bismo manipulisali energijom, kako smo u detinjstvu stvorili taj običaj. 

Postoje četiri vrste ljudi stvorenih u detinjstvu. Ispitivač, zastrašitelj, povučen i jadan ja. Povučeni stvaraju ispitivače – zastrašitelji stvaraju jadan ja. Ili opet zastrašitelje. Da biste otkrili svoje pravo ja, morate priznati da je vaše pravo ja počelo iz položaja između istina oba roditelja. Vaša životna staza vodi do otkrivanja istine koja je viša sinteza onoga u što je njih dvoje verovalo. Čitav vaš život sastojaće se od traženja načina života u kojem ćete sami sebe oplemenitiKad sagledate svoj život kao jednu priču, od rođenja do sada, videćete kako je došlo do toga da ste tu gde jeste. Vaši prijatelji, partneri, podudarnosti koje su se dogodile u vašem životu, nekuda vas vode. Da bismo emocionalno napredovali, moramo se povezati s dovoljno energije kako bismo progledali kroz našu jaku dramu kontrole, ono što nazivamo prinudnim, i krenuli prema nečem što će biti duhovni proces, onaj koji smo sve ovo vreme pokušavali da shvatimo. Celestinsko proročanstvo ovako objašnjava naše drame kontrolisanja. Sve naše veze je tako moguće objasniti, zašto se sastajemo i zašto se rastajemo. I zašto dramimo?

– Spusti slušalicu, prošetaj se po plaži, pročitaj nešto, pogledaj one filmove koje sam ti poslao, meditiraj, tu sam za koji sat… Volim te i ti to znaš. –

S druge strane, s moje strane – muk, kao da mi je srce za trenutak stalo, a onda me je hiljadu strela probolo sa svih strana. Celo telo me je zabolelo, otvorila sam usta da nešto kažem… međutim, kao da sam se borila za vazduh. Reči nisu izlazile. 

– Iznenadio sam te, je l? Neočekivana stvar u neočekivano vreme je put do ženskog srca, Sean Connery kaže u nekom filmu, negde sam to pročitao…

– Ja sam pisala o tome – čujem sebe kako izgovaram i mislim da sam upala u neki vremenski džep svojih samoostvarujućih proročanstava. Onda su mi proleteli kroz glavu svi moji prošli životi i kao da se sad pozdravljam sa svim svojim spiritualnim istraživanjima i ljubavnim pričama jer imam jednu jedinu koju živim i sad ću početi da se bavim društveno-političkim temama kao svaka poštena intelektualka, potom ogorčena & prigodno nadrkana da kritikujem vlast u Peščaniku,prođe mi Ninova nagrada ispred očiju jer mi je neki od budućih romana socijalne tematike uz sve strahote medijske manipulacije… ajme meni, kakav horor! O čemu ću ubuduće da pišem? Ne, to ne može da bude moj život!

– Vladimire, vraćaj se kući odmah! Neću da završim u Utisku nedelje, ni u Peščaniku!

– Jesi li ti normalna? – on prasne u smeh i ispravlja se odmah. – Dobro, glupo pitanje, znam da nisi. Erase that. Ne znam o čemu pričaš, ali za tvoju informaciju – nema više Peščanika. Ako vam je dobro, onda ništa. Očigledno je svima dobro. Bez brige, u tvom svetu sve je i pre bilo dobro. I da ga vaskrsnu – nikad nećeš biti tamo. Nemaš ti tu dozu ”hejterskog svetonazora” u sebi inače bi pisala dnevnike jednog hejtera a ne one tvoje gde se “nikad ne zna kakvo dobro proizilazi iz nečeg lošeg“… – Dugmence off kod njega ne postoji. Šta sam tražila, to sam i dobila. Sad ima da prođem kroz svoju dramu pa makar mi to bilo poslednje u životu. Popijem neke Bachove cvetne remedije i momentalno zaronim u krevet. Sanjam neki starinski program, kao RTS u vreme detinjstva dok se televizori nisu još izvežbali u boji nego se boja nekako razlivala. Moj brat je iz nekog razloga mnogo voleo da pali stvari po kući i jedne večeri dok je na TV programu bio Oliver Mandić i pevao Nije za nju čovek ko ja, za nju je tip da je psuje i bije… zapalio je dvosed. Fire, walk with me! Probudim se sva u groznici, kad ono ispred mene sunce i Vladimir u tehnikoloru. Sva se tresem, boje mi se razlivaju i vidim energiju oko stvari i ljudi. Ili sam flipnula, ili je sve čarobno lepo oko mene.

– Mislim da imam neku groznicu…

– Naravno da imaš kad si zaljubljena a bežiš… agonija i ekstaza u isto vreme.

– Ovo je sigurno neka verzija mog privatnog pakla – razmišljam naglas. Buncam. 

– How can you be in hell, when you are in my heart. I znam šta radiš kad mrdaš rukama i tim narukvicama. Znam ko si ti. Ne plašim te se. Počastvovan sam što sam pored Vas, milostiva gospo – i spusti se na kolena kao neki moderni vitez koji pri povratku na dvor pozdravlja svoju kraljicu nakon što je saznao šta je Kingdom of Heaven. – Drami koliko hoćeš, stigao sam i ne idem nigde. Nisam ja sisa kao svi ovi moji prethodnici. –

Kako sam sad pomešala Celestinsko proročanstvo i Kingdom of Heaven, ne znam, ali niko od nas ne može da raste sam.Evolution can’t be done alone, so practice uplifting those who cross your path. We are here to support and teach each other. Kad otpustimo svoje drame kontrolisanja, prestaju i zavisnički odnosi, sve se integriše, prihvatamo sve delove sebe, kakvi god oni bili, to je jedini način da postanete “samo svoja“ celovita, autentična, jedinstvena, a povezana osoba. You are not what you were born, but what you have it in yourself to be.

– Imala sam mnogo savetnika, ali nijednog zaštitnika pa sam naučila da štitim samu sebe. Izgubiću se u tim tvojim očima… 

– To je nekako rizik koji preuzimamo. Imamo 21 dan da razmenimo svoje drame i napišemo neku novu. Još uvek nismo moj lik razradili, dobro je ono sa pojavljivanjem na ekranu, no istina je mnogo lepša od fikcije. Ne znamo otkud sam se pojavio … Sve one čudne slučajnosti, sinhronizovani susreti i događaji koji su se dešavali oko nas. Ta priča je romantična je i inspirativna kao neka bajka za odrasle. Potrebne su nam, jednako kao i neke nove bajke za decu. Ove na kojima smo odrasli nisu za hrabri novi svetA new world. A better world. A kingdom of conscience…a kingdom of heaven.

Fakat, čujem, vidim, osećam, budna sam, u mom svetu sve je dobro. Kad jedan svet dele dve osobe – to je već carstvoKakav je to muškarac koji za vas ne učini svet boljim i pretvori ga u vaše zajedničko carstvo ? A pisanje … nikad ne prestaje, samo se zaustavlja na zanimljivim mestima. Ili makar do kraja sveta kakvog sam do sada poznavala.

I AM LOVE.

There. I said it. I mean it. I am here to represent it.